Moje je srce u čađi i u garu Napuštena i bedna kuća stara, Gde samo gladni crv kapije šara I paučina visi o duvaru… Odletele su ispod krova laste Tu sada jato kobnih ptica grne Po avliji se pletu travke crne I svakog dana novi pelen raste… Nemo i pusto…Kroz skrhana okna Vetrovi viju sa prašinom, dok na Pragove gnjile povija se trnje… Samo ti … Nastavi čitati Nemo i pusto

Gola djevojčica, blijedo lišće palo s ograde, Stoji na putu, ja prolazim. Svi stoje tako u redu, jedan za drugim. Šta ja znam o svetim vodama I o večernjem rumenilu sela? Proboden sam s hiljadu noževa I umoran od tolike smrti. Dječje su oči kao zlatna kiša, U njihovim rukama žari čaša vina. Htio bih leći pod krošnju i spavati I ne biti vojnik više. … Nastavi čitati Vojnik

Trebalo bi opet naučiti da slušamo kako kiša pada Trebalo bi se odkameniti i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada Trebalo bi ponovo pronaći izgubljene staze od one plave trave Trebalo bi u obilju bilja zagrliti panične makove i mrave Trebalo bi se iznova umiti i sniti u jasnim kapima ozorne rose Trebalo bi onesvjestiti se u tamnim vlasima neke travne kose Trebalo bi načas … Nastavi čitati Dažd

Dugo sam letio u prazno.Treba na zemlju stati.Uspravno iz nje rasti,uspravno umirati. Ptice su šumi krila,a šuma pticama korijen.List ne leti od sebe,on biva olujom gonjen. Pod zemljom i u zrakuu isti mah drveće živi.Drvo je most što dišeizmeđu mrtvih i živih. I kada ogole grane,cvrkut ih zazeleni.Ja ništa rekao nisam:to jasen šumi u meni. Enes KIŠEVIĆ Nastavi čitati Korijen s krilima

Celo je nebo u nju stalo,Senke joj kao provalije;I sve je polje za nju malo,I potok mrava iz nje lije. Prolaze kroz nju sjajne vreže,I jedan crni refren zloći;Jejina jedna tu sad ležeNovog i strašnog cara noći. Stoji pod suncem koje daždiTvrđava usred polja naga.A grom jedanput kad je zaždi,Nestaće kao bog, bez traga. Jovan DUČIĆ, Pesme sunca (1929) Nastavi čitati Bukva