U Brankovini sad se drva seku I u grad voze da prodadu. Siromasi obaraju šumu mladu, bukve čija kora se još kupa u mleku, ceriće što tek počinju da rastu. Ceo bogovetni dan pognuti seku, dogod sunce ne pređe svoj put nebom. Tek kad sveštenik na večernje siđe niz reku, sednu na panjeve i maše se torbe s hlebom. Sutradan na vočiću jedinom silaze gradu, … Nastavi čitati Moji zemljaci

Ljubomir Simović (Užice, 1935) dramski je pisac, pjesnik, romansijer, prevodilac i redovni član SANU. Napisao je četiri drame (Čudo u Šarganu, Hasanaginica, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu), nekoliko knjiga poezije i brojne eseje i besjede. Dobitnik je niza književnih i pozorišnih nagrada, među kojima su i Sterijina, Zmajeva, Nagrada Dositej Obradović za životno djelo i Zlatni prsten Despota Stefana Lazarevića. Gospodara voda, vodenica … Nastavi čitati Otac oluje

Desanka Maksimović (1898-1993) srpska pjesnikinja, profesorka književnosti i akademik SANU, objavila je oko pedeset knjiga poezije i pripovedačke i putopisne proze. Dobitnica je velikog broja književnih nagrada među kojima su i Vukova, Njegoševa i Zmajeva (dva puta). Njeno osnovno pjesničko geslo bilo je da poezija mora biti jasna, razumljiva, iskrena i otvorena prema čovjeku i životu. Od svih vrijednosti kroz svoje pjesme posebno je isticala … Nastavi čitati Buđenje proljeća

Nekima se čini da su moje pesme sve iste. Shvatam ih potpuno. Meni su, na primer, one Ajnštajnove formule sve iste. Nismo svi svemu dorasli…A iza svojih pesama stojim. I ne pada mi na pamet da ih branim…One su tu da brane mene. Zato i stojim iza njih. Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakomI kad mesečina zaveje moj trag,Nemoj tugovati… jer jednom svakomMali … Nastavi čitati Kad odem

Obične smrti i herojske smrtii pesničke smrti od omče i metka,nek te ne zbunjuju, zemlja se vrti,smrt je, u stvari, život ispočetka. Neko će drugi, neznan i drag,još lepše pesme da ti piše.Za svakim od nas ostane trag,travka nad glavom kroz koju diše. Možda smo bili ptica nad morem,u Podmoskovlju breza tanušna.Možda ćemo biti čempres međ borjem.Život je velik! Smrt je majušna. Pero ZUBAC Nastavi čitati Život ispočetka

u ateljeu Ibrahima Ljubovića Došao sam, miru da me učiš. Soba je prepuna tako dragih stvari: hrast i knjiga (ko duša i um!), sat i svijećnjak, spužva, kocka i sehara – sve mirom miruje, osim srca što bije i bije, u velikom drugom nekom srcu – srcu vaseljene. Sve je zapravo muzika sama. Izlišna postaje moć govora: sve počinje, i svršava, šutnjom, iz koje će, … Nastavi čitati Hrast i knjiga

Posle sto godina, u ovoj staroj kući,probili smo prozor na slepom zidu.Ko da se na dosad nepoznatu stranucela kuća okrenula. U kuću mesec sija s druge strane,naopako se okrenule senke,sve je s neznane strane obasjano. Jesenji sumrak svetli iglom i koncem.Kuća sad gleda u neku drugu šumu,niz neki drugi put, u druge zvezde. S druge nam strane sada vetar duva.Putnike koje smo dosad gledali kako … Nastavi čitati Prozor

Stećak mramorni ćuti govorom scena po boku.Jači od kandža kiše, povampirenja i krađe.Njegov mjesec i sunce, što znače posmrtne lađe,Davno su prevezli dušu, vjekuju sad u doku. Udaljili su se od njega i gradovi i sela.Vidik mu stvore listopad i koze što tu brste.Vjetar podsjeti lijeske, i one se šaptom krste.Zmija mu krene uz reljef, svoj reljef svije sred čela. Zašto sam došao ovdje kad … Nastavi čitati Skenderov stećak

Prastara, ispali zubi,na rogu svitkovi leta.Gonič je tukao grubitamo gde trava cveta. Šuškanje miša u štalisrcu se ne mili mnogo:Tužno se sećanje javina telence s belom nogom. Uzeše materi sina,i prva radost se sruši.A ispod jasike, s klina,kožu mu vetar suši. Uskoro, s heljde i trave,za sinom krdo da smanje,u omči, stegnute glave,povešće i nju na klanje. Žalosno, pretužno, svelo,rog će u zemlju da rine…Sneva … Nastavi čitati Krava