Dugo su tragali za jednim razbojnikom. Jednom se on preruši i dođe u grad, policajci ga prepoznaše i krenuše u potjeru za njim. Razbojnik je bježao i stigao do vladičinog dvora. Kapija je bila otvorena pa on uđe u dvorište. Iskušenik ga upita šta želi, a on reče: “Moram da vidim vladiku”. Primi vladika razbojnika i upita ga šta ga je navelo da dođe k njemu. Razbojnik odgovori: “Potjera mi je za petama, sakrij me, inače ću te ubiti”! Vladika mu odgovori da je star i da se ne boji smrti, ali da će primiti razbojnika jer ga žali. Policajci nisu smjeli da uđu u vladičin dvor i razbojnik ostade tu da noći.

Vladika dođe do njega i reče: “Žao mi je što si se smrzao, što si gladan i što te gone kao vuka, ali te najviše žalim što si tolika zla počinio i dušu svoju ogriješio. Mani se zločinstava”! Razbojnik mu odgovori da se više ne može odviknuti od rđavih stvari, da je kao razbojnik živio i da će tako i umrijeti. Vladika ga onda ostavi, otvori sva vrata i leže da spava.

Razbojnik ustade noću i poče hodati po sobama. Bilo mu je čudno što vladika ništa nije zaključao i što je sva vrata ostavio širom otvorena.

Osvrtao se oko sebe gledajući šta bi mogao da ukrade, ugleda veliki srebrni svijećnjak i pomisli: “Uzeću ovu stvar, veoma je skupa, pa ću otići odavde a starca neću ubiti”. Tako i učini. Policajci se nisu udaljavali od vladičinog dvora i neprestano su vrebali razbojnika. Čim on izađe iz kuće, opkoliše ga i nađoše kod njega svijećnjak. Odvedoše lopova pred vladiku, pokazaše mu svijećnjak i upitaše: “Je li to Vaša stvar?” On im reče: “Jeste”. Razbojnik je ćutao, samo je kao vuk kolutao očima.

Vladika ništa ne reče, vrati se u sobu, uze otuda drugi svijećnjak, parnjak ovom, pruži ga razbojniku i reče: “Zašto si ti, dragi moj, uzeo samo jedan? Pa ja sam ti oba poklonio”! Razbojnik zaplaka i reče policajcima: “Ja sam lopov i razbojnik, vodite me!” Zatim reče vladiki: “Oprosti mi, Hrista radi, i moli se Bogu za mene”. Ovo je istiniti događaj.

Lav TOLSTOJ